Kao Rani Mraz...

8. KOLONIJALNA RADNJA(etn. dan)

Zvonce na vratima dućana, klinac prilazi pultu i spušta novčić pred Gospon Verebeša, koji je zaokupljen presipanjem i zagledanjem u boju vina naspram svetla...

KLINAC: Molim mešanih bonbona za sve novce...

VEREBEŠ: Za sve novce!? U, jebemu! Ženiš se? Da vidimo... Mešane bonbon... Za sve ove novce... Valjda ćemo imati toliko?! To ti je... Dva mešana bonbon... Evo... Pa ti sam promešaj, ako nije teško...

Klinja pokunjeno kupi bonbone, a u starom trgovcu vodi se teška unutrašnja borba...

VEREBEŠ: Čekaj, Lazica! Šta je danas, sreda? Prokletstvo, pa to je imendan od moj mačak, Sredoje, skoro zaboravio sam! Častim tebe jedna lilihip! Biraj... Crveni, ili žuti? Ali pazi: ako uzmeš crveni, dobiješ za nagrada i žuti! Ali zato ako uzmeš žuti... Onda moraš da uzmeš obadve! I?

Elegantna mlada žena, koja prebira po pločama za fonograf, sve to prati sa diskretnom simpatijom, tridesetak joj je godina, ali odevena je nekako preozbiljno za svoj karakter, kao da se maskirala u svoju stariju sestru? Očito je iz dobre kuće, što ne znači obavezno da je i ona dobra? Njeni uznemireni pogledi nikako ne stižu do Andrije, ali nema sumnje da ka njemu kreću. On ispisuje kredom neke cene na crnoj tabli kraj vrata, praveći se nezainteresovan za ostale u špeceraju...